Uvod

Kineski je jedan od najtežih jezika na svetu. Ipak, preko 50 miliona stranaca ga uči širom sveta. Oni ovo rade zbog poslovnih kontakata, da nauče nešto o kineskoj kulturi ili da bolje komuniciraju dok putuju Kinom. Oni koji su već počelli, imaju običaj da kažu da je učenje kineskog veoma privlačno.

Kineski jezik je danas među najpopularnijim egzotičnim jezicima učenim od strane Evropljana. Jedni ga uče iz profesionalnih, a drugi iz privatnih razloga. Ipak, osoba koja priča kineski je vrednovana i tražena od strane poslodavaca.

Da li “na kineskom” podrazumeva “na mandarinskom”?

Ne postoji jedan govorni Kineski jezik. Pre se radi o grupi srodnih jezika iz sino-tibetanske porodice jezika. Nekoliko njih, mogu se naći u Kini, iako neki sinolozi razlikuju više od desetak. Samo Kantonskim dijalektom govori približno 80 miliona ljudi. Štaviše, kineski dijalekti se među sobom toliko razlikuju da osoba iz južnih delova Kine može imati teškoće u razumevanju osobe iz severnih delova. Jezik koji se tradicionlno vezuje za kineski i koji uče stranci je u stvari mandarinski. Ovo je službeni jezik Kine od 1950-ih.

Pisanje koje povezuje

Ono što povezuje kineze nije jezik, već pisanje koje se sastoji u kineskim simbolima. Oni su već bili u upotrebi pre 4.000 godina. Ovo je, stoga, najstariji način pisanja u svetu koji je i dalje u upotrebi. To podrazumeva da kada pojedinac nauči dovoljno karaktera, u stanju je da pročita tekst iz dnevnih novina, kao i tekst koji je star nekoliko hiljada godina. U početku, kineski karakteri prikazivli su određene objekte: sunce, čoveka. Svaki karakter odgovara reči i slogu. Zajedno sa razvojem pisanja, karakter je pretrpeo metamorfozu, postaje sofisticiraniji i manje doslovan. Uprkos mnoštvu kineskih dijalekata, karakteri su ostali isti u svim delovima carske Kine. Glavna teškoća u učenju kineskih karaktera je to da se svaki piše na određeni način, čak je bitan i redosled svake ispisane linije. Karakteri koji odgovaraju određenim slogovima, zbog čega se kinesko pisanje naziva jednosložnim pisanjem. Danas se većina karaktera sastoji iz 2 elementa: fonetskog – koji ukazuje na izgovor i komponente koja ukazuje na značenje.

Težak, ali ipak vredan truda

Kineski je mežu najtežim jezicima za učenje. Prvo, s obzirom na to da je tonski jezik, što znači da je svakom slogu dodeljen jedan ton koji sadrži u sebi određenu modulaciju glasa. Na taj način, isti slog, izgovoren na različite načine, imaće drugačija značenja. Ukratko, ton definiše značenje reči. Postoje četiri tona u mandarinskom kineskom: visoki nivo, rastući, opadajuće rastuči i opadajući.

Drugi izazov u učenju kineskog je broj i kompleksnost sistema karaktera. Ima ih čak 50.000 u kineskom (iako neki izvori tvrde da je njihov broj “samo” 20.000), plus, sistem pisanja je i dalje otvoren, nove reči stalno nastaju. Navodno, dovoljno je da se nauči “samo” 3.000 kineskih karaktera da bi se mogle čitati npr. novine (za to je kinezima potrebno osam školskih godina), svakako, za čitanje i pisanje bez napora, potrebno je naučiti dvostruko više karaktera. Dobro obrazovani kinez koristi oko 6.000 karaktera.

Još jedna teškoća kinekog jezika su…poslovice. Imai ih mnogo. One se koriste u konverzaciji, pogotovo među obrzovanim Kinezima. Međutim, nije dovoljno naučiti znakove koji se koriste da biste ih zapisali. Pri konverzaciji sa kinezom, čitanju kineske literature, neophodno posedovati znanje o istoriji poslovica, pošto je tek tada moguće shvatiti kontekst u kojem je korišćena. Kinezi veruju da je strancima teško da nauče njihov jezik. Dakle, ako stranac izgovori uobičajeno “Nji hao” (zdravo), to će biti dočekano sa entuzijazmom od strane bilo kog Kineza.

Koliko dugo se uči?

Da se nauči kineski na komunikacijskom nivou, potrebno je oko 2.5 godine. Ipak, prema onima koji uče kineski, da bi mogli da putuju Kinom, dovoljno je učiti kineski godinu dana – 5 puta nedeljno najmanje sat vremena. Zanimljivo je to da osnove jezika nisu teške, pošto najteži deo učenja jezika – gramatika, u kineskom skoro da ne postoji. U njemu nema deklinacija, konjugacija, rodova i množine imenica.

Uprkos neospornih teškoća u savladavanju jezika, nema razloga da se osećate obeshrabreno, pošto oni koji uče kineski tvrde da je njegovo izučavanje veoma privlačno, i da kineska kaligrafija uči strpljenju. Pojedinac može da nauči kineski na kursevima, na privatnim časovima, ali takođe i samostalno, na primer koristeći elektronsko učenje. Kao i kod svakog stranog jezika, najbolje je imati direktan kontakt sa jezikom koji pojedinac teži da nauči. Stoga, preporučuje se da putuju u Kinu ili da iskoriste prednosti kurseva jezika koji se organizuju u zemlji. Takođe nudimo i kineski mini-kurs. Tokom sledećih lekcija, želimo da objasnimo osnovni vokabular i fraze korisne u interakcijama sa kinezima.