Kineski zid

Veliki kineski zid je najpoznatija građevina u svetu i atrakcija koja se ne propušta ako ste u Kini. Iako ne čini jednu celinu njegovi se delovi protežu hiljadama kilometra preko brda, pustinje i ravnica. S jedne strane simbolizuje pretnju i izolaciju srednjeg kraljevstva, a s druge – nesalomljivi duh kineskog naroda.

Veliki kineski zid je najduža građevina na svetu. Njegov glavni deo počinje u Jiayuguanu na Qilian Shan planini na zapadu i proteže se do Shanhaiguanskog vidikovca Bo Hai Bay na istoku. Njegova trenutna dužina je 2400 km. Uvršćen je na UNESCOovu stranicu svetske baštine. Tokom njegove izgradnje korišćene su prirodne barijere za odbranu poput planina, što omogućuje predivne poglede.  

Veliki kineski zid je najpoznatija građevina na svetu i atrakcija koja se ne propušta ako ste u Kini.

Istorija Velikog zida

Desetinama vekova svedočio je promenjivoj naravi kineske granice. Njegova istorija počinje oko 7.og veka pre Hrista, kada je Kina bila podeljena na nekoliko država. Svaka od njih, kako bi zaštitila svoju granicu izgradila je dugačka utvrđenja. Ujedinile su se u 3. veku.pr.Hr. od strane prvog cara ujedinjene Kine - Qin Shi Huang. Nakon ujedinjenja naredio je obnovu i širenje svakog od pojedinačnih zidova i spajanje u jedno.

U to vreme zid je bio dugačak 5000 km, a protezao se od Lintaa (zapadna Kina) do Liaodonga (na istoku). Nažalost, zid nije uspeo da odbrani Kinu od invazije mongolskih plemena u 12. veku, ili Mankuza u 17.veku. Veliki zid je poboljšan, ponovno izgrađen i proširen nekoliko puta, zavisno o vladajućoj dinastiji. Ming dinastija (1368-1644) sagradila je većinu postojećeg zida. Tokom njihove vladavine zid se proširio preko 6350 km, a i odbrana je poboljšana. Konačno je postao gotova, potpuna, kompleksno vojno utvrđenje koje nije imalo samo zid, već i gradove, barake i garnizone.  

Iako ne čini jednu celinu njegovi se delovi protežu hiljadama kilometra preko brda, pustinje i ravnica.

Osnovne činjenice o Velikom zidu

Veliki kineski zid je vojna struktura napravljena od nekoliko slojeva: kamene ploče, cigle, zemlja, krš i veliko kamenje iz lokalnih kamenoloma. Na najvišoj tački 7 je metara širok i 8 metara visok. Pre vremena Ming dinastije, zid je napravljen uglavnom od gline i kamenja, a za vreme Ming-a od velikog kamenja i cigle. Veća pažnja usmerila se na arhitektonska i odbrambena rešenja.

Izgradnja Velikog zida omogućila je brzo kretanje vojske duž granice zemlje. Tornjevi za stražu su smešteni između specifičnih sekcija Velikog zida. Izgrađeni su za dužinu dva dometa strele, kako nijedan deo ne bi ostao bez odbrane. Komunikacija između dva dela zida je bila moguća zahvaljujući tornjevima za signalizaciju koji su koristili dimne signale, bubnjeve, zvona i vatru. Trenuto pojedini delovi zida nisu renovirani i pretvaraju se u ruševine ili se namerno pomeraju zbog novih investicija. Samo je jedan deo zida obnovljen. S druge strane upravo ti neobnovljeni delovi pružaju osećaj i uvid u to kako je to izgledalo u originalu.  

 

S jedne strane simbolizuje pretnju i izolaciju srednjeg kraljevstva, a s druge – nesalomljivi duh kineskog naroda.

Saveti za posetioce

Kinezi kažu da ko nije posetio Veliki kineski zid nikad neće biti heroj. Neiznenađujuće, svake ga godine poseti na hiljade ljudi iz Kine, ali i strani turisti. Kada odaberete rutu, vredi pogledati koje vas atrakcije očekuju na vašem putu. Prava poslastica za Kineze su posete radionicama s emajlom Cloisonne, nefritom i svilom. Vredi posetiti i Kineske medicinske centre. Vreme može biti promenjivo i na to se treba pripremiti. Najbolji meseci za posete su maj, septembar, oktobar. Ako putujete leti, trebate biti spremni na visoke temperature, a u rano proleće mogu vas iznenaditi peščane oluje. 

Turističke rute su dugačke, stoga ponesite dovoljno vode. Poseta Velikom zidu može biti opasna na nekim mestima – prilaz je vrlo strm, to je bitno zapamtiti da biste poneli cipele za planinarenje. Samo je mali deo zida opremljen železnicom ili žičarom. Najpopularniji deo je Badaling, 70 km severozapadno od Pekinga, sa restauriranim stražarskim tornjevima i utvrđenjima iz Ming dinastije. Tu je smešten i muzej. Pripremite se i na gužve. Deo s manje gužve je onaj u Mutianyu i Simatai-u i Jinshalingu. Vjedi videti i renovirane delove u Juyongguanu, Jiayuguanu i Shanhaiguanu.

 

Fanovi originalne sačuvane strukture iz te ere bi trebali posetiti Simatai – 110 km severoistočno od Pekinga. Iako je zid napola srušen, može se osetiti drevna klima i videti originalan zid iz Ming dinastije.

Kinezi kažu da ko nije posetio Veliki kineski zid nikad neće biti heroj.