Kineski praznici

Tradicionalni praznici su vrlo važni za kineski narod. Bitan deo svake tradicionalne proslave su legende, posebno pripremljena jela i rituali. Za milijone Kineza, tradicionalni praznici su prilika za susret s članovima njihovih porodica  koji žive u udaljenim delovima zemlje.

 

Kinezi osim što slave današnje moderne praznike, uključujući Novu godinu ili Praznik rada još uvek slave mnoge od tradicionalnih kineskih praznika koji su bili temelj kineske istorije i kulture hiljadama godina.  Jedan od tih praznika je Nacionalni dan koji se obežava 1. oktobra, u spomen osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine.

To je drugi u godini, osim kineske Nove godine, takozvana "zlatna nedelja"  putovanja i svečanosti. Tih dana održava se puno aktivnosti, kao što su parade, sajmovi i vatromet širom zemlje. Tokom Zlatne  nedelje, Kinezi posećuju svoju rodbinu širom zemlje. To rezultuje hrpom ljudi na autoputevima, na aerodromima i železničkim stanicama. 7-dnevni odmor je sjajna prilika da se odmore i otputuju u najpopularnije turističke destinacije.

Tradicionalni praznici su vrlo važni za kineski narod.

Prolećni festival (Kineska Nova godina)

Kineski Prolećni festival, koji se naziva i Lunarna Nova godina je najveći i najvažniji festival u Kini, a jedan je od najpoznatiji izvan Kine. Ona počinje na prvi dan prvoga dana prvoga meseca, a traje pola meseca, zaključno sa Festivalom lanterna. Pripreme za Prolećni festival počinju mesec dana pre, kada se ljudi reše svojih problema i izađu iz dugova kako bi bili spremni za novu godinu,jer je percipiraju kao početak novog života. Novogodišnji doček je najvažniji dan praznika proleća, kada se cele porodice okupljaju i pripremaju tradicionalnu novogodišnju večeru.

Jedno od tradicionalnih jela su jiaozi knedle punjene jajima i škampima. Silvestrovo je i vreme za razmjenu darova. Prolećni festival je početak nove godine, pa ljudi ispisuju crvene svitke s rečenicama koje bi trebale privući sreću, blagostanje i bogatstvo. Prvi dan Nove godine je opet vreme za prinošenje žrtve precima, ali ovaj put slave se s drugim ljudima na ulici. To je ujedno i prilika za obavljanje tradicionalnih plesova zmaj i lav uz pratnju bubnjeva i vatromet.

Za milijone Kineza tradicionalni praznici su prilika za susret s članovima njihovih porodica  koji žive u udaljenim delovima zemlje.

Festival Lanterna (Yuan Xiao Festival)

Festival lanterna se slavi na petnaesti dan prvog meseca u lunisolarnoj godini, označavajući zadnji dan lunarne proslave Nove godine. Petnaestog dana je prvi dan punog meseca u lunisolarnoj godini. Najvažnija aktivnost tokom noći je posmatranje šareihe svetiljka od papira. Ljudi hodaju s njima na ulicama kako bi ih konačno upalili i poslali u nebo. Šareni lampioni mogu biti raznih oblika - planine, cveće, ljudi ili životinja, ali jedan od najpopularnijih je oblik konja u trku. Druga važna tradicija festivala  je Yuanxiao - knedle izrađene od lepljivog pirinčanog brašna koje su punjene s raznim nadevima. Metode za izradu Yuanxiao razlikuju se od regije do regije i punjenja uključuju čokolade, voće ili zaslađena pasta od pasulja.

 

Bitan deo svake tradicionalne proslave su legende, posebno pripremljena jela i rituali.

Festival zmajskog broda (Duanwu Festival)

Pada na 5. dan 5. meseca po kineskom lunarnom kalendaru. Festival zmajevog broda je jedan od značajnijih. Prema Kinezima,taj dan smatra se najdužim dan u godini. Tokom festivala, Kinezi kače amajlije izrađene od papira na vrh vrata, i bacaju petarde kako bi obeshrabrili zle duhove. U prošlosti su ljudi koristili biljke za ukrašavanje.

 

Drugi važan običaj Festivala Duanwu je jedenje zongzi, koji se priprema dan pre. Zongzi je posebna hrana od lepljive riže, u obliku piramide, umotana u trske i bambusovo lišće, s različitim nadevima. Zongzi se kuva na pari. Trka zmajevih brodova je završni deo festivala Duanwu. Svaki brod je ispunjen desetinama veslača koji veslaju u ritmu bubnja.

Festival u sredini jeseni (Zhong Qiu Festival)

Slavi se 15. dana 8 meseca prema kineskom lunarnom kalendaru i potiče od tradicionalne lunarne kulture i agrikulturalnih rituala. Poznat je i kao “Dan ujedinjenja” ili “Mesečev festival”. Kinezi veruju da je pun mesec simbol mira, prosperiteta i porodičnog ujedinjenja. Na noć festivala odaje se počast mesečini, i to označava vezu s članovima porodice i rodnim mestom.

 

Prema tradiciji, Festival je ujedno i Ženski festival, pošto je mesec povezan s ženskom yin energijom. Običaj je da se na taj dan stavljaju figurice zeca i peku se mesečevi kolači. Sastoje se od lisnatog testa koje obavija slatko bademasto ili mesno punjenje. Jedenje kolača počinje nakon što mesec izađe. Pirinač i voće takođe se mogu naći na stolu.

Dan predaka ili Festival čiste svetlosti (Qingming Festival)

Tradicionalni Qingming festival slavi se 15. dana nakon prolećnog solsticija. Taj dan ljudi prinose žrtve precima, kako ne bi bili ljuti na žive. Prema njihovim verovanjima mrtvi imaju iste potrebe kao i živi i porodica ima odgovornost da im pruži dostojan život posle smrti. Na taj dan ljudi stavljaju darove na grobove pokojnika.

 

Najstariji član porodice pali sveću i novac poliven vinom, tzv. pakleni novac i pale petarde. To se radi u nadi da pokojnima ne fali ni hrane ni novca. Danas je, na kineskim grobljima, običaj pokapanja s  novcem ili drugim rekvizitima od papira - zabranjeno . Nudeći darove pokojniku i paljenje istih odvija se izvan groblja. No, oni ne pale samo novac, već i minijaturne replike kuće, auta, smartphone...

 

Festival gladnog duha (Zhong Yuan Festival)

Tradicionalan kineski praznik, povezan sa smrću, je ovaj festival koji se slavi 15.noći sedmog meseca. Na taj da živi potomci odaju čast svih duhovima i dušama. Kinezi veruju da se na taj dan vrata raja i pakla otvaraju, pa se i celi mjesec naziva mesecom duhova. Duhovi i duše izlaze u naš svet lutajući i tražeći hranu i zabavu. Svrha molitva i žrtvovanja materijalnih stvari je zapravo olakšavanje patnje i osiguranje da nemaju gnev mrtvih.

 

Devojački festival ili Festival ćerki (Qixi ili Qiqiao Festival)

Jedan od najromantičnijih festivala pada sedmog dana u 7. mesecu prema kineskom kalendaru . To je dan od velike važnosti za devojke, takođe  se naziva i Devojački festival ili Festivak ćerki. Stranci ga zovu kineskim Danom Zaljubljenih.  Mlade žene mole za ljubav i uspešan brak, kao i mudrost i spretnost . Tradicionalno, devojke nude voće i darove za boginju neba.

 

Prema još jednom običaju, žene šiju pšenicu s namerom da rode sina. Tokom festivala Kinezi jedu posebno qiaoguo testo, koje dolazi u različitim oblicima. Voće, većinom lubenice, semenke lotosa ili vodeni kestenovi su vrlo popularni na taj dan.  

Nije samo kineska tradicija

Kina je zemlja s puno nacionalnosti i provincija, i postoje različiti praznici u svakoj od njih. Dai nacija u južnoj Kini slavi Festival vode od 13.-15.4. Mladi Kinezi su otvoreni prema tome da slave moderne praznike. 11. Novembra slavi se Dan svesnosti o samcima. Tzv. Dupli 11 festival u Kini smatra se danom za kupovinu. Na taj dan mnogi kupci mogu proći s jako dobrim popustima.