Kineski sastojci

Kineska kuhinja je kuhinja s tradicijom i velikom količinom kreativnosti. Svako jelo je originalno, zavisno o osobi koja ga priprema i o tome koji odnos začina i sastojaka koristi prilikom pripreme jela. Sastojci su zapravo ti koji su dosta uobičajeni u kineskoj kuhinji.

Kineska kuhinja ima najbolji ukus u samoj Kini. No, oni koji trenutno ne planiraju da odputuju, imaju opciju da sami koriste neke od sastojaka tipičnih za kinesku kuhinju ili da posete kineske restorane. U današnje vreme sastojke za dodavanje kineskog stila u jela može se lako pronaći u orijentalnim prodavnicama sa zdravom hranom.

Kineska kuhinja je kuhinja s tradicijom i velikom količinom kreativnosti.

Jeste li danas jeli pirinač?

Pirinač zauzima posebno mesto u kineskoj kuhinji i kulturi. Kuvani pirinač je sinonim obroka. U kineskoj su mnoge fraze povezane s njim, jedna od njih je: “Jeste li danas jeli pirinač?” Čovek jednostavno ne može da odbije da jede pirinač u Kini. To se smatra povredom bontona. Kina je najveći proizvođač pirinča na svetu. Neiznenađujuće, u većini regija pirinač je temelj svake kuhinje. Najčešće se konzumira pirinač dugog zrna i jasmin pirinač. On se ne koristi kao sam, od njega se prave i mnoge prerađevine – brašno, punjenja za razna jela, pirinčani rezanci ili kaša. Pirinčano vino ima važnu ulogu u kineskoj kuhinji – aromatično piće s niskim procentom alkohola koristi se u pripremi mnogih jela kao začin.

Ako nije pirinač, onda pirinčani rezanci

Iako je pirinač hleb Kineza, pirinač je takođe poznat kao temelj mnogih jela. U nekim regijama rezanci su popularniji od pirinča, npr. u šangajskoj kuhinja (istočna Kina). Kineski rezanci su drugačiji od onih koje poznajemo u Europi. Najpopularniji su pirinčani rezanci, mie rezanci i sojini rezanci. Pirinčani rezanci se prave od pirinčanog brašna, pšeničnog brašna i vode. Gotovo su prozirni. kuvaju se vrlo kratko, a neki od njih se mogu i samo preliti vrućom vodom. Mie rezanci su napravljeni od pšeničnog brašna. Sastoje se od dugačkih, tankih niti i ponekad izgledaju kao beskrajni špageti. Zato se pre potapanja u vodu preporučuju izlomiti na manje komadiće. Koriste se u supama ili se prže na ulju. Sojini rezanci podsećaju na plastični konopac. Prodaju se u obliku koluta i slični su mie rezancima, treba ih polomiti ili izrezati pre kuvanja.

Kineska kuhinja ima najbolji ukus u samoj Kini.

Soja i tofu

Soja i tofu su blisko povezani s kineskom kuhinjom. Soju cene vegetarijanci zbog svog visokog sastava proteina, vitamina i minerala. U kineskoj kuhinji koristi se u obliku klica, zrna, umaka, mleka, rezanaca, paste i na kraju – tofua.  Nalik je svežem siru, ali se proizvodi od soje i koristi se svež, fermentiran i dimljen. Njegovi ukusi slični su siru, ali tofu ima blaži ukus i aromu.

Kineske gljive

U kineskoj kuhinji veliku ulogu imaju gljive. Često se služe kao vizuelni kontrast svetlo obojenim i šarenim jelima, pogotovo onim vegetarijanskim. Shiitake gljive nazivaju se eliksirom života ili gljivama dugovečnosti. Popularne su u japanskoj kuhinji, ne samo zbog svojeg ukusa, već i zbog lekovitih svojstava koja su priznata i od strane tradicionalne medicine. Mu-err gljive ili kineske crne gljive su hrskave i imaju blaži ukus. Za razliku od šumskih gljiva, ove se gljive mogu ponovno podgrejavati.

Kineska kuhinja bogata je ukusima i teško je nabrojati sve tipične sastojke.

 

Anis i đumbir

Aroma je važna u kineskoj kuhinji. Jedan od popularnijih je zvezdasti anis koji ima aromatični, slatko-kiseli ukus. Najčešće se koristi u glavnim jelima, posebno onima sa svinjetinom i teletinom. Zvezdasti anis je jedan od sastojaka praha 5-kineskih začina. Kontrast tome je đumbir. On se u Kini ređe koristi u obliku praha, koji je u tom obliku popularniji u Europi. Obično se koristi svež koren đumbira. Pržen i pomešan s crnim lukom i belim lukom, baza je mnogih kineskih jela.

Moć umaka

Tajna okusa kineske kuhinje leži u njenim okusima. Najpopularniji je soja umak. To je proizvod koji se radi od fermentirane paste kuhanih mahuna soje, prženih zrna, slane vode i kvasca. Klasični soja umak je gust i slan, iako dolazi u nekoliko varijanti okusa i teksture. Najpopularniji i najdostupniji u Europi su: tamni soja umak koji se koristi za pečenje i dinstanje i laganiji soja umak koji ima delikatniji okus. Lagani soja umak koristi se za kratko pržena jela. Raznolikost okusa u kineskoj kuhinji omogućavaju i ostali, ne tako poznati umaci: umak od kamenica, riba, slatki i kiseli umak ili holsin umak napravljan od soje i šljiva.

 

Čovjek jednostavno ne odbija da jede pirinač u Kini.

 

Kako začiniti?

Kineska kuhinja ne bi postojala bez začina. Često kombinuje iznenađujuće mešavine začina koji se temelje na 5 ukusa: gorko, slatko, slano, kiselo, ljuto. Prah 5 začina je takođe popularan. Postoje mnoge verzije te tradicionalne mešavine - Wu xiang fen – sastoji se od zvezdastog anisa, anisa, komorača, cimeta i klinčića. Curry mix je specifičan za Indijsku kuhinju i vrlo dobro komplementira kinesku. Prah se sastoji od mlevenog bibera, crnog bibera, kajenskog bibera, korijandera, kardamoma, pimena i đumbira. Slično tome, začinska pasta – sambal oelek -  iz Indonezije je donešen u kinesku kuhinju. Pasta je obično napravljena od raličitih čili papričica, belog luka, luka, đumbira, soli i ulja, kao i limunovog soka, kima ili pirinčanog sirćeta.

Šta još?

Kineska kuhinja je bogata ukusima i postaje jako teško opisati sve njih. Neka jela dopunjavaju se klicama mungo pasulja, sojinim klicama i bambusovim izdancima. Kinezi jedu i velike količine mladog luka, napa kupusa - pe-tsai, kineskog kupusa - pak choi, morske alge i susamovo ulje. Iako voće nije popularan sastojak obroka, dve vrste – liči i rambutan se najčešće koriste u pripremi dezerta. Vegetarijancima  trebaju samo rezance i pirinač, povrće i začine. Ostali mogu da dodaju govedinu, svinjetinu, patku, ribu ili morske plodove.   

Svako jelo je originalno, zavisno od toga ko ga sprema. On stvara individualne ukuse koristeći različite odnose bilja i začina.