Kineska kuhinja

Kina na tanjiru

Kuvanje je neraskidivo povezano sa svim bitnim aspektima života Kineza, uključujući njihovu filozofiju i prirodnu medicinu. U Kini je umetnost kuvanja čak izjednačena sa pozorištem i muzikom. Kinezi veruju da jedenje nije samo potreba, nego i zadovoljstvo koje donosi zdravlje i harmoniju, smirenost uma i dugovečnost.

Kineska kuhinja je jedna od najstarijih na svetu. Takođe je jedna od najpopularnijih u Aziji. Datira nekoliko hiljada godina unazad, a začeta je u vreme prvih careva. Ono što se moglo naći na tanjiru već tada je smatrano uticajnim na zdravlje i dobrobit, bistrinu uma i harmoniju duha pojedinca. To se nastavilo i do današnjeg vremena. Za Kineza, hrana nije samo svakodnevni ritual, već je povezana sa svakim prijatnim trenutkom života. Kinezi idu toliko daleko da za naciju koja ne može da razlikuje ukuse, pa prema tome ne mogu da kuvaju niti imaju sopstvenu kuhinju, u stvari nema nikakvu kulturu. Prema njima, civilizacija je striktno povezana sa hranom.

U Kini se velika pažnja posvećuje, ne samo ukusu, mirisu ili boji jela, već i tome kako će ono biti pripremljeno i posluženo. Tamo je kuvanje vrsta umetnosti, a jela često nose poetična imena. Čak i uobičajeni pozdrav na kineskom povezan je sa hranom. ’Nǐ chī le ma? doslovno prevedeno znači “Da li ste već jeli?” Ovo, naravno, ne treba shvatiti doslovno, jer je ekvivalentan prevod na evropskim jezicima “Kako ide?” ili “Šta ima?”

Jedite za dobro zdravlje!

Kineska kuhinja smatra se jednom od najzdravijih na svetu. To nije samo zbog činjenice da u njoj dominira povrće i da se jela pripremaju korišćenjem minimalne količine masti. To najviše važi zbog toga što je kineska kulinarska tradicija kombinovana sa kineskom prirodnom medicinom, gde je zdrava ishrana jedno od najvažnijih pravila.

 

Prema njenim preporukama, kineska kuhinja nastoji da spoji vrste jela i njihove metode pripreme sa trenutnom aurom i fizičkim stanjem tela. Kinezi tvrde da u svakom od godišnjih doba treba jesti jedino ono što je dostupno u datoj klimatskoj zoni, i što se može čuvati u prirodnim uslovima.  Tako na primer, potrošnja značajnih količina paradajza, krastavaca i voća koje se uzgaja u staklenim baštama, šalje telu lažni signal da treba da otpusti toplotu. Ovo povrće i voće sadrže velike količine kalijuma, koji u kineskoj medicine ima efekat hlađenja. Termoregulacija našeg tela počinje da se narušava – pore kože se otvaraju, počinjemo da se znojimo i telo, umesto da zadržava toplotu, počinje da je otpušta. Tako se uvećava rizik od prehlade.

 

 

U kineskoj kuhinji, specijalna pažnja posvećuje se spoznaji prirode hrane. Kinezi veruju da svaki ukus pojedinačno može biti povezan sa određenim organom u ljudskom telu. Stoga, konzumiranjem određenog proizvoda, možemo uticati na oslabljeni organ, na primer: zeleni krastavac ima blagotvorno dejstvo na jetru i creva, crveni paradajz leči srce i krvni pritisak, a beli luk deluje na pluća.

 

Dve prirode, pet ukusa i pet faza

 

Kinezi veruju da osoba pripremajući hranu prenosi svoju energiju na jelo. Zbog toga je bitno da osoba nije pod uticajem negativne energije jer takva hrana neće biti zdrava. Za jednog Kinez, harmonija je bitna u umetnosti kuvanja i ishrane. Kineska kuhinja je povezana sa kineskom filozofijom, a na taj način i sa njenom glavnom porukom, odnosno verovanjem u postojanje prirodne ravnoteže između sila.

 

Kinezi prepoznaju pet glavnih ukusa i prirodu jin-a i jang-a u hrani, uključujući i biljke. Oni tvrde da slatki, kiseli i ljuti ukusi poseduju podmlađujuće jin svojstvo; dok slani i gorki ukusi poseduju zagrevajuću prirodu jang-a. Proces pripremanja hrane funkcioniše na sličan način, jin-tip hrane, kada se kuva na pari, ohladiće telo, a jang-hrana, kada se peče na žaru, zagrejaće telo.

 

Kineska kuhinja pridaje veliki značaj kuvanju koje se izvodi u skladu sa takozvanim “tokom”, “pothranjujući” pravila o Pet elemenata (pet faza).

 

TIENS Grupa razvija svoje suplemente na bazi teorije o Pet elemenata. Teorija datira iz drevnih vremena. Njena pretpostavka je da se celokupna priroda i univerzum sastoje od pet elemenata: drveta, vatre, vode, zemlje i metala. Isto se primenjuje in a čoveka. Kroz svoju potčinjenost vladavini Pet elemenata, čovek je sjedinjen sa celokupnom prirodom. Sve što može da raste pripada element drveta.  Zauzvrat, vatra je u domenu bilo čega što proizvodi toplotu. Sve ono što ima svojstva vlažnosti pripada elementu vode, a sve ono što je debelo, teško i može formirati bazu pripada zemlji. Element metala je napravljen od svega što je usmereno i koncentrisano samo po sebi.

 

 

Naučite više o pravilu o Pet elemenata: Kineski koncept zdravlja

 

 

To znači da tokom pripremanja jela, značajan je pravi redosled dodavanja svakog sastojka, i svaka hrana bi trebalo da sadrži svaki od pet elemenata. Prema teoriji o Pet faza, nije bitno kojim sastojkom započinjemo, već kojim završavamo jelo. Završni sastojak podstiče rad onog organa sa kojim je povezan.

 

Kinezi tvrde da, ukoliko su sastojci jela dodati bez ikakvog reda, njegova harmonija može biti narušena, i tako pokvariti ukus pripremljenog jela. Konzumiranje hrane koja nije pripremljena u saglasnosti sa pravilom o Pet faza u dužem vremenskom period, takođe može doprineti haosu u životu pojedinca.

 

Pravilo harmonije takođe se primenjuje i na pića. Ne bi trebalo da budu ni prevruća, što negativno utiče na stomak, ni prehladna, jer u tom slučaju mogu izazvati apatiju.

 

Vitki kao Kinezi

 

 

Pravilo o harmoniji u kineskoj kuhinji je razlog zbog kod Kinezi održavaju praktično nepromenjenu težinu tokom života. U Kini skoro pa nema gojaznih ljudi. Naučnici su čak otkrili da iako Kinezi konzumiraju prosečno 30% više hrane u poređenju sa tipičnim Evropljaninom, oni ostaju 20% mršaviji.

 

Kinesko kulinarstvo, iako se po regionima dosta razlikuje, ima nekoliko zajedničkih odlika. Kao prvo, bazirano je na četiri grupe proizvoda: žitarice, povrće, meso i voće. S obzirom na nisku toleranciju na mlečne proizvode, Kinezi skoro nikada ne koriste kravlje mleko za kuvanje, i zamenjuju ga sojinim mlekom, te je stoga najpopularniji sir tofu. Žitarica koja se najviše konzumira je pirinač. Njegova redovna upotreba doprinosi zdravom metabolizmu pošto pruža velike količine dijetetskih vlakana. U kineskoj kuhinji, hrana je najčešće ili kuvana na pari ili kratko pržena na visokoj temperature, što obezbeđuje da se zadrži prirodna aroma i ne lišava hranu vitamina i minerala.

 

Zeleni čaj je glavni napitak za Kineze. Njegovo ispijanje je deo kineske tradicije, i povezano je sa mnogim ritualima. U zavisnosti od regiona, najčešći mogu biti čist zeleni, pu-erh ili čaj od jasmine. Druga popularna pića su kinesko pivo i vino od pirinča.

 

Pekinška patka nasuprot usoljenim pačijim jajima

 

Raznolikost kineske kuhinje može biti lako prikazana, npr. činjenicom da se sastoji od preko dvadeset hiljada prebrojanih jela, šezdeset različitih načina pripreme hrane na vatri i preko osamdeset metoda sečenja sastojaka za jela. Teritorija Kine je ogromna, postoji mnogo regiona sa različitim klimama, tako da ne iznenađuje činjenica da postoje višestruke, regionalne verzije kineske kuhinje. One se uglavnom razlikuju prema ukusu, mirisu i proporcijama kombinovanih sastojaka. Najčuvenije kineske regionalne kuhinje su: Pekinška, Kantonska, Šangajska i Sečuanska.

 

Pekinška kuhinja, tj. kuhinja severne Kine, bazira se pretežno na nudlama, živinskom mesu, govedini i jagnjetini. Najpopularnija jela ove kuhinje su pekinška patka i knedle sa svim vrstama nadeva. U pekinškom kulinarstvu, dosta se koristi vino od pirinča sa začinima, a tipičan metod pripreme hrane je kratko prženje bez dodatka masti ili ulja.

 

Kantonska kuhinja je iz južnog dela zemlje, i najčuvenija je među kineskim kuhinjama. Razlog tome su imigranti iz ovog regiona koji su osnovali kineske restorane u zapadnom svetu. Ona se takođe smatra najboljom kuhinjom i u samoj Kini. Kantonska kuhinja koristi velike količine govedine, svinjetine, ribe i plodova mora. Mast se skoro uopšte ne koristi pošto su jela uglavnom dinstana, zapečena ili kuvana na pari. Velike količine soja sosa se koriste i u kantonskoj kuhinji. Kantonska kuhinja takođe rado koristi konzerviranje i sušenje hrane, kao i kombinovanje svežih sastojaka sa pasterizovanim. Stoga su za ovaj region tipična usoljena pačija jaja ili fermentisani tofu.

 

Istočna Šangajska kuhinja smatra se najdelikatnijom od svih kineskih kuhinja. Poznata je po svojim jelima od ribe i morskih plodova (ostrige, krabe). Čak se i morske biljke, kao što su morske alge, često dodaju u hranu. Dominantan ukus šangajske kuhinje je sladak. Mnoga jela, naročito sosevi, su začinjena šećerom, uključujući čuvenu kiselo-slatku svinjetinu. Za razliku od drugih regiona, ovde se nudle dodaju jelima mnogo češće nego pirinač.

 

Sa druge strane, u Sečuanskoj kuhinji – kuhinja zapadne Kine – začinjenost je dominantan ukus. Ljuti sečuanski biber, čili i različite vrste paprika se veoma često dodaju jelima. Jela su bazirana uglavnom na govedini. Jela ove kuhinje su takođe poznata po dimljenim i na različite načine mariniranim jelima. Najčešći način pripreme hrane je kratko prženje u voku.

 

Kuhinjski pribor

 

Jednom kada smo naučili sva pravila kineske kuhinje, priprema jela više neće biti komplikovana. Međutim, dobro je opremiti sa nekoliko komada posuđa. Najbitniji je vok – duboki tiganj sa okruglim dnom. U njemu se može kuvati, pržiti, dinstati i pržiti u dubokom ulju. Vok veoma brzo postaje vruć, i provodi toplotu celom svojom površinom.

 

Nema kineske kuhinje bez mesarskog noža, koji se koristi za seckanje svih vrsta sastojaka.  Tradicionalni je napravljen od bambusa. Oni koji vode računa o svojoj figure, treba da obraduju sebe kupovinom či-go lonca (Junan lonac). To je okrugli glineni lonac, sa poklopcem čija je donja strana oblikovana kao dimnjak koji se pri vrhu sužava, i završava se otvorenom brizgalicom. U či-go loncu, hrana može biti spremljena bez dodatka masti ili ulja. Kotao, sa druge strane, poznat i pod nazivom mongolski kotao, je kineska verzija lonca za fondu. Zatim, kada je jelo spremno, štapići za jelo, keramičke supene kašike i činije svakako će postati korisni.

 

Pozivamo sve ljubitelje kineske kuhinje, i one koji to još nisu jer nisu imali priliku da uživaju u kineskoj hrani, da čitaju predstojeće članke koji sadrže prave recepte kineskih jela.